Psiholog

Sam svoj psiholog – Gde si ti u svojoj kući i životu?

Psiholog je potreban svima, da se ne lažemo. Pitanje je samo kada to priznamo sebi. Većina ljudi veruje da može samostalno rešiti probleme, ali to nije baš uvek moguće. U nastavku teksta te vodim kroz priču o tome kako da pobošljaš svoju poziciju “u kući” i životu. 

Znaš onu dobru staru – žena je stub kuće. A ima i ona da je žena glava kuće…ili je to muškarac? U svakom slučaju, neke uloge su već određene, zar ne? Uloge podrazumevaju izvesna očekivanja i vuku za sobom odgovornost i ustaljene obrasce ponašanja. Ali, šta se dešava kada izađeš iz tog obrasca i radiš onako kako tebi odgovara? 

Način na koji si postavila prioritete, vrednosni sistem i pozicija koju si sebi dodelila može te usrećiti ili uništiti. Iako smo svi čuli da treba sebe staviti na prvo mesto, mnoge žene to ipak ne uspevaju. Ispred sebe stavljaju decu, muževe, roditelje, rođake, prijatelje, komšije ili kolege. Počinje se od lepog gesta ljubavi poklanjanjem lepšeg komada mesa, a završava jedenjem trtice. Mame su uvek te koje deci daju najbolje, dok one uzimaju šta ostane. To je put do onoga što mnogi nazivaju kantom za otpatke. I ubrzo to se više ne odnosi samo na hranu, već i na sve druge aspekte u životu… 

Psiholog

Porodica i društveni odnosi se ne dovode u pitanje, veoma je važno da budu stabilni i kvalitetni. Ipak, ostaje pitanje gde si u kući i svom životu, odnosno na kom mestu si sebi i drugima? Da li mama ima pravo da pojede deci slatkiše kad nisu tu? O, da! Jer i mama voli slakiše… I mama je veliko dete! Prva greška velikog broja žena je u tome što “uguše dete u sebi”. Preuzimanjem prvih kućnih poslova i obaveza polako ga guraju od sebe. Ulaskom u vezu ili brak, to dete je gotovo potpuno potisnuto. Dolaskom dece u život, žene potpuno “guše” dete koje su one same. 

Zašto je bitno da dete u nama ostane zauvek tu gde mu je mesto? Deca imaju ono čisto srce i bezbrižan nasmejani duh. Zar to nije smisao života? Biti čistog srca i slobodan. To dete nas podseća na to da postoji i drugi način, da može i lakše i zabavnije. Pomaže nam da jednostavnije prevaziđemo teškoće u životu.

Da li mama mora baš sve sama da radi u kući? Apsolutno ne! Ako si mama (a čak ne moraš to ni biti) već ti je poznat pojam kućne hobotnice. Svi kućni poslovi su na tvojim plećima, a tu je i posao i naravno zadatak da sve rešiš. Žene često olako preuzmu na sebe previše obaveza i odgovornosti. Time pogoršavaju svoj položaj ne samo u kući ili na poslu, već i u životu uopšte. 

Psiholog otkriva kako da budeš sebi na prvom mestu

Znam da je ponekad najteže ono što najlakše zvuči. Mnoge od nas su najmanje sto puta odlučile da će od danas biti sebi na prvom mestu. Eto, danas je verovatno 101. put za neke od vas koje ovo čitate. Kako bi on bio i uspešan molim te da primeniš naredne savete. 

Bilo da si roditelj ili ne, da si u partnerstvu ili sama, odvoj vreme za sebe u toku dana. 

Za početak to ne mora biti veliki vremenski period. Odluči da ćeš svakoga dana 20 minuta posvetiti sebi. Da li ćeš sedeti u miru i tišini i meditirati ili odvrnuti muziku i đuskati, na tebi je. Prelistaj omiljeni časopis, pročitaj nekoliko stranica knjige, pogledaj emisiju na TV ili jednostavno dremaj. Tih 20 minuta je samo tvoje. Vremenom taj period ćeš želeti da produžiš i ja te kao psiholog apsolutno podržavam. Produžavaj to polako kako bi prilagodila i sebe i svoje okruženje (porodicu, prijatelje, kolege). To će ti pomoći i da istaješ, jer neće biti velika promena.

Ako je većina poslova na tvojim ramenima, počni polako da delegiraš zadatke. Možeš početi od zadataka koji su zaista u nadležnosti drugih koje si neosnovano prihvatila na sebe. To je kod kuće: bacanje prljavog veša u korpu, vraćanje obuće na mesto, spremanje kreveta itd. Na poslu: kuvanje i raznošenje kafe kolegama, skupljanje pošte, sređivanje radnog prostora itd. 

Sa prijateljima: organizacija okupljanja, čekanje onih koji kasne i sl.

Nakon tih prvih koraka vreme je za jaču podelu poslova. Bacanje đubreta i postavljanje stola može uraditi bilo ko od pokretnih ukućana starijih od 6 godina. Cilj je da u određenom periodu oslobodiš sebi 2 sata dnevno. Nećeš to uspeti odmah, ali malo po malo, predviđam ti uspeh. A znaš kako kažu – psiholog je uvek u pravu. Okej, možda sam to ja izmislila…

Opterećuje li te tuđe mišljenje? Razmisli opet.

Mislim da ne postoji osoba koja bar ponekad ne strepi od tuđeg mišljenja. Odmalena nas uče da treba nekoga slušati. Očekujemo odobrenje roditelja, nastavnika, prijatelja, šefova i kolega i na kraju partnera. Još teže je to što često ljudi strahuju od očekivanja društva u celini. To su mehanizmi koje smo razvili tokom života i koji postaju sve veći teret za našu psihu. 

“Da ne čuje selo” i “šta će ljudi reći” uništili su mnoge živote, zato pusti i ljude i selo. Važno je šta je tebi važno. Znam da ni to nije lako postići naročito bez stručne pomoći i konsultacija. Ako si još uvek sam svoj psiholog, eto nekih saveta kako da izađeš na kraj sa “selom”. 

Napravi nešto poput dnevnika mišljenja. U nekom blokčetu ili svesci zapisuj u toku dana svaki put kada si pomislila “jao šta će X reći”. Zapiši u kojoj situaciji, kojim povodom i od čijeg mišljenja strepiš. Vodi dnevnik najmanje 7 dana. Nakon toga pročitaj napisano i pokušaj da utvrdiš obrazac koji se ponavlja. Koje osobe se najviše ponavaljaju. To ne mora biti jedna ličnost, već skupovi ljudi u tvom životu. Da li dominiraju prijatelji, porodica, prijatelji, komšiluk i poznanici ili kolege i nadređeni. 

Onda razmisli o tome zbog čega te njihovo mišljenje brine. Šta bi se dogodilo ukoliko ne bi ispunila njihova očekivanja. Pitanje je da li bi uopšte taj tvoj potez od kog strepiš srušio njihova očekivanja. Ponekad nas ljudi iznenade svojim reakcijama. One druge je potrebno naučiti da reaguju drugačije time što nas neće mnogo potresati šta oni uopšte misle. 

Znam da misliš da možeš sve sama, ali ako ti ikada bude potrebna pomoć, psiholog je osoba od poverenja. Nismo uvek sposobne sve same da rešimo i raščivijamo iako smo žene. Moja pomoć ti je uvek na raspolaganju, a kontakt možeš pronaći na dnu stranice.